Judita

Peto pjevanje

Libro peto

Holoferno, kada je izgovorio te riječi,

Oloferne, pokol tej riči zgovori,

onima, koju su stajali okolo, je rekao: “U odaju,

tim, ki stahu okol, reče: “U komori,

gdje su skrovišta skrivena blaga

gdino su zatvori blagu sakrovitu

i tvrdi zasuni, povedite Juditu,

i tvardi zapori, povedte Juditu,

što će nam po svojem savjetu, u kojem nema prijevare,

Ka po svo(j)em svitu, u komno ni starvi,

dati bez krvi zemlju punu blaga.

zemlju zlata situ dat nam će prez karvi.

Dajte joj prvi dio jela i kruha,

Davajte joj parvi dil jistve i kruha,

koji se meni mrvi, koje se meni kuha.”

ki se meni marvi, ka se meni kuha.”

Judita odmahnu glavom. “Neću”, reče, “toga,

Judit strese uha. “Neću”, reče, “toga

da, oskvrnavim duh, i ne rasrdim Boga.

da, ockvarniv duha, ne razsardim Boga.

Jer ću jesti ovo što sa sobom nosim,

Da jisti ću ovoga ča vo s sobom nosim,

kako bih prije, ono što sam ti rekla, isprosila.

za da pri onoga, ča t’ rekoh, isprosim.

I još da zaprosim da Bog ubrza da ti da

I još da prip(r)osim da spiši te strane

te krajeve, koji su poznati mnogima po svijetu.”

dati t’ Bog, ke mnozim po svitu su znane.”

On reče: “Što ćeš učiniti kada ti nestane

On reče: “Tej hrane ča ćeš učiniti

te hrane, od čega ćeš živjeti?”

kada ti nestane, o čem ćeš živiti?”

Ona se nasmiješila i počne se zaklinjati

Ona se rotiti priča ponasmihnuv

da jelo koje je donijela kada je pobjegla potrošiti

da brašno saspiti ko doni pribignuv

neće, dok kada digne ruku sve ne završi

neće, dokla dvignuv ruku svu ne svarši

i neće zaspati dok ne postigne ono što joj misao snuje.

i počine stignuv ča misal nje varši.

Baruni kada su otvorili vrata ložnice

Baruni odpar(v)ši vrata od ložišća

i svugdje prostrli svilene pokrivače,

i svuda nastar(v)ši sviona krovišća,

rekli su: “Tu su tvoja zakloništva, gospođo.”

rekoše: “Hladišća tuj su tva, gospoje.”

Ona se namjesti i reče: “Dobro je.”

Ona se namišća i reče: “Dobro je.”

Ali je prvo ovo isprosila moleći,

Da parvo ovo je isprosila moleć,

da može molitve izricati izlazeći noću.

 molitve dit svoje u noći ishodeć.

I da joj nitko, kada odlazi: “Gdje ćeš?”, ne govori,

Da nitkor, odhodeć: “Kamo ćeš?”, reče joj,

niti kada se opet vraća: “Odakle dolaziš? Što je to?”

ni opet dohodeć: “Od kud greš? Ča je toj?”

To joj je bio dopustio Holoferno, dajući

Toj biše dao njoj Oloferne, svo(j)im

svim svojim vratarima ovakvu zapovijed.

vratarom tad takoj zapovid čine svim.

Da se tom slobodom samo dvije njih, Abra i Judita,

Taj slobod dvima njim, Abri ter Juditi,

tri dana smiju služiti, i nitko drugi.

da bude, ne inim, za tri dni služiti.

Ona je počela izlaziti silazeći u dolinu,

Ona izhoditi ja k dragi slazeći,

odlaziti do potoka čistiti se vodom,

k potoku hoditi vodom se čisteći,

a kada je ulazila molila se Bogu,

 a pak uzlazeći Bogu se moljaše,

da, kada oslobodi narod, ispuni što je mislila.

da, puk slobodeći, spuni ča mišljaše.

Zatim je čista stajala ulazeći u odaju,

Za tim čista staše u komoru došad,

ne okusivši ničega do zalaska sunca.

ni se okusaše ner jur sunce zapad.

Kada je sunce četvrti put izašlo, dajući svjetlost svim ljudima,

Ko četvartom izšad, svitlost svim ljudem da,

Holoferno je tada pozvao dvor na večeru.

i Oloferne tad dvor na večeru zva.

Poslao je slugu Bagoa da kaže Juditi

Slugu Vagava sla da Juditi veli

neka odbaci stid, neka se preseli k njemu.

da sram odvarže ta, da se k njemu seli.

I što on zapovijeda, neka pristane učiniti,

I ča on uzveli, pristane učinit,

a dar, koji poželi, svaki može imati.

a dar, kino želi, svaki hoće imit.

Jer će ga biti sramota da žena tu stoji,

Jer mu će prirok bit da žena stoji tuj,

a on da živi želeći je imati.

a on da će živit želeć imiti njuj.

Pošao je Bagoa i tu joj je riječ prenio.

Pojde Vagav i suj besidu poni njoj.

“Vladiko”, reče, “pođi u onu odaju

“Vladiko”, reče, “u onuj jure komoru poj

gdje moj gospodin sjedeći spava

 gdino gospodin moj sedeći počiva

želeći obraz tvoj koji sijeva jače od sunca.

Želeći obraz tvoj ki suncu odsiva.

Zato te poziva da s njim piješ i jedeš,

Zatoj te priziva da s njim i pješ i jiš,

da bude veseo dok uz njega sjediš.”

da vesel pribiva dokol uza nj sidiš.”

“Tko sam ja da možda misliš”, odgovori Judita,

“Ka sam ja da barž mniš”, Judit odgovori,

“da neću hitno poći u tu odaju?

“da neću na pospiš pojt u toj komori?

Kakva je u meni snaga, da se mogu ritati uz kolac,

Ki su mo(j)i opori, da hizat uz ostan

ili reći gori: stani niže od mene.

mogu, ali gori reć: Niže mene stan.

Budući dakle da dobro znam, što je njemu drago:

Bud poni dobro znan, ča je drago njemu:

meni je to kao hrana sa neba i slatko sasvim.

meni (j)e kako man i slatko u svemu.

Službenica ću mu biti za svoga života,

Raba ću bit temu za moga života,

ako njegova dobrota zna da sam mu od kakve koristi.”

ako mu sam čemu, zna njega dobrota.”

Tako je riječi rekla Judita, vesela

Takoj riči mota Judita vesela,

što je pohota navela Holoferna

da je ta pohota Oloferna svela

već na takve pličine da će leći ničice,

 na taka jur mela da će leći nice,

a gradovi i sela steći prijašnje lice.

a gradi i sela steći parvo lice.

Kao kada ribar spusti udicu i zakvači ribu,

Kad spusti udice ter zadije ribu,

i istežući uzicu, potegne štapom,

istežuć tunjice, mahne gori šibu

i već treba da je izvadi van,

ribar i potribu ima jur dat ju van,

radostan što mu je za kruh spremno jelo.

radostan da hlibu smok mu je pripravan.

Tako, kada je Judita već vidjela da je postavljena osnova za

Tako, kad osnovan jur misli svoje teg

tkanje njene misli, izvana je ukrase na sebe stavila

vidi Judit, izvan urehe na se usteg

i haljine je pružila, te je radosna pošla tada

i skuta pouspreg, radosna pojde tad

da tu, posegne rukom, i otka tu osnovu.

da tuj, rukom poseg, osnovu otka sad.

Kada ju je Holoferno pred sobom ugledao,

Oloferne nju kad prid sobom ugleda,

u ljubav je zapao, srce mu se steglo.

u ljubavi zašad, sartce mu uspreda.

Bila mu je slađa od meda, ali će gorčinu žderati,

Slaja mu bi meda, da gorkost će žerat,

kada bude ležao hladniji od leda.

studeniji leda kada bude ležat.

Žurilo mu se da je kod sebe postavi za stolom

Kon sebe ju pojat hiti za tarpezom

a knezovima je zapovijedio da ostanu ispod nje.

i niže njeje stat zapovidi knezom.

Njoj je rekao: “Obvezom si me obvezala,

Njoj reče: “Obezom jesi me obezala,

jer si se potrudila da dođeš hitno.

 jer harlim potezom dojti si hajala.

Time si zaslužila da uz mene stekneš milost,

Tim si dostojala da pri mni milosti,

koju želiš, imati u radosti.

ku želiš, imala budeš u radosti.

Sada vesela do sitosti sa mnom pij i jedi

Sad vesela dosti sa mnom pi(j) ter blaguj

i s ovim gostima obilno se počasti.”

i s ovimi gosti obilo se počtuj.”

Prikaz gozbe u šatoru

Ilustraciju kreirala učenica Gimnazije Pula Elena Kiss.

—

Ona njemu na tome zahvali, i reče:

Ona njemu uz tuj zahvalivši, reče:

“Veselo ću stvar tu učiniti, jer je stekla

“Veselo ću stvar tuj učinit, jer steče

blagost, otkada je čučnuča uz tebe tvoja službenica,

blagost, pokol čeče uza te raba tva,

koja želi da pred tebe klekne sva zemlja.”

ka želi da kleče prida te zemlja sva.”

Tada je pila i jela ono što je bila spremila

Tad pi i blagova ča biše opravila

Abra i što je bilo gotovo pred nju stavila.

Abra i gotova prida nju stavila.

Međutim nudila je njega da jede i pije,

Meu tim je nudila njega da ji i pje,

te ga razveseljavala da se što više nalije.

ter ga veselila da se većma nal’je.

Da kada se napije, zaspe i zahrče,

Da kada se opje, zaspi i zahrope,

proguta tako bodljike, da više ne diše.

požre takoj osje, da veće ne sope.

O, vi koji se topite u mnogoj žderačini,

O, kino se tope u žartju mnogomu,

vidite li sada kako je ovomu odletio život!

vijte kako ope život sad ovomu!

Nije njemu samo naškodio taj grijeh,

Ne njemu samomu grih je ta naudil,

nego svakomu tko je ikad u njemu bio.

da jošće svakomu u kom je kada bil.

Stoga su Adam i Eva izgubili milost,

S toga je izgubil Adam s Evom milost,

koju su isprva imali, sve su bacili u žalost.

ku je najpri jimil, svih vargši u žalost.

Noa je grubo otkrio svoju sramotu nakon što je zaspao

Noe svoju sramost odkrivši grubo spa

kada ga je oborila jakost vina kojeg je popio.

kad ga obali jakost vina ko garlu da.

Lot kada ga je pijanstvo obuzelo, ne znajući s kim spava,

Lota kad pjanost ja, ne znajuć spi uz kih,

učinio je mamama svojih sinova, one kojima je bio tata.

ma njih, kim biše ća, čini sinov svo(j)ih.

Ezav je izgubio čast prvorodstva

Esau liše tih parvorojen’ja čast

i slast svih očevih blagoslova.

i blagoslovi svih otčevih zgubi slast.

Jer kada je svom grlu dao vlast, više je volio proždrijeti

Jer davši garlu vlast pri voli požriti

jednu zdjelu jela nego sve to imati.

od zdile jedne mast ner sve to imiti.

Narod božji kada je od nebeske hrane živjeti

Puk božji živiti o pići nebeskoj

počeo je, mrziti se međusobno, uzobijestivši se.

počan, ja marziti, objistan jur, na toj.

Kada su htjeli hranu egipatskih lonaca, počeli su  je hvaliti,

Egipskih lonac loj želeći, ushvali,

i zato je mnoge od njih Bog smrtno spalio.

i njih mnozih zatoj Bog smartno popali.

On je običaj Helinih zli sinova napao

Običaj on zali sinov Hele popa

koji su krali meso iz juhe.

ki su umicali meso iz ukropa.

Usmrtio ih je, njemu oduzeo svećenički položaj,

Smartju jih pokopa, vze njemu popovstvo,

jer nije dignuo bič na njihovu nepristojnost.

jer ne poja stropa na njih nepodobstvo.

Vino i oholstvo su omamili Aleksandra

Vino ter oholstvo Aleksandra smami

tako da je svojim rukama ubojstvo

tako da ubojstvo svo(j)imi rukami

počinio, pa je gorkim suzama lice umio

stvori, pak suzami lica gorko umi

obuzet tugom: tako je ubio prijatelja.

obujat tugami: toko draga ubi.

Centaure je pogubio Piritej s Lafitima,

Centaure pogubi Peritov s Lafiti,

jer hvatajući zubima, već pijani i siti,

jer hvataje zubi, jer pjani i siti,

nisu se sramili dirati žene,

onih kih počtiti njih dostojaše se,

oni što su se udostojili da ih počaste.

za žene zaditi ne sramovaše se.

Saki su izginuli kada su u Kirov tabor

Saki zgubiše se kad u Cirov okol

stupili, prejeli se, napili. I kada su

stupiv, ob(j)iše se, opiše. I pokol

legli kao volovi, on je na njih navalio,

legoše kako vol, on na nje napusti,

razbio ih, zadao im bol, žive ih nije pustio.

razbi jih, da jim bol, živih jih ne pusti.

Vino je uništilo život Lakida i Hrizipa.

Vino život shusti Lacida i Krisipa.

Mudrost njihovih usta je zacrnila ta sipa.

Mudrost od njih usti začarni taj sipa.

Takav kraj je našao Arkezilaj Pitanac

Taj konac opipa pitanski Arceslav

i on pijan uskoči u Haronovu barku.

i on pjan udipa u Karonovu plav.

Toj se opačini predao i Antioh, moćni kraj,

Toj se hudinji dav Antiok, moguć kralj,

jak kao lav, udarao je pijan one s kojima je bio za stolom.

jaki kakono lav, s kimi (j)e za stol stal.

Smučio im se. Nisu htjeli trpjeti

Bi jih pjan. Bi njim žal. Tarpiti ne htiše

sramotu i tugu te su ga ubili.

sramotu i pečal ter ta ga ubiše.

Bolje bi mu bilo da je u boju smrt našao

Bolje ti mu biše u boj smart pri(j)ati

još dok je ratovao s Rimljanima

još kada imiše sa Rimnjani rati

nego poživjeti do stote godine

nere živu stati do stotin lit roka

pa imati tako sramotan kraj.

pak konac imati tolika priroka.

Raskošni obroci i vino koje je posrkao

Raskoša obroka i vina ko sarka

ražestili su Marka Antonija:

učini žestoka Antoni(j)a Marka:

silan je po Rimu trčao koljući vlastelu

silan po Rim tarka vlastele koljući

blago njihovo je raznio dajući ga kuharima.

njih blago raztarka kuhačem dajući.

Time potaknut Kleopatru je ljubio,

Toj ga podtičući Kleopatru ljubi,

ženu je ostavio. Potom je sebe upropastio.

ženu pušćujući. Po tom sebe zgubi.

Oni koji su tako proždrljivi, napuniti će se grijesima

Ki su taki zubi, zlobe će nadvrići

a krepost će odbaciti kao stare haljine.

kako vethe rubi kripost će odvrići.

Na kraju će upasti u svaku nesreću:

Na konac nesrići upast će u svakoj:

sjeći će ih njihova nemoć, želudac im neće dati mira.

nemoć jih će sići, stumak ne dat pokoj.

Smanjit će svoj razbor i s njim imanje,

 Smalit će razbor svoj i jošće iman’je,

te će u vječnom paklu biti njihov boravak.

pak u vikomnji znoj biti će njih stan’je.

Nasmijat će se neki, kada čuju ovu riječ,

Zadit će smijan’je drugi, rič su čuvši,

i odgovoriti: Uzalud je, trbuh nema uši.

govorit: Zaman je, tarbuh nima uši.

Izabire sebi hranu i izmjenjuje slasti,

Razbire piću si i slasti privraća,

i vino kuša i sve u sebe trpa.

i vina oku(s)ši, ter u se sve svraća.

Ali pred onoga koji se odvraća od dobrog nauka,

Da kino se odvraća od dobra nauka,

ne iznosi se ono što se ovdje donosi.

prida nj se ne izvraća ča se totu kljuka.

Moja ruka piše, za one kojima Svetom Duhu

Tim piše ma ruka, kimno svetu duhu

nije teže ugoditi nego trbuhu.

ne zgodit jest muka veća ner tarbuhu.

Onima koji zao duh opake okorjelosti

Ki nimaju buhu huda utvarjen’ja,

nije ušao u uho spasonosna slušanja.

zalizlu u uhu spasena slišen’ja.

Neka se nit pripovijedanja vrati tamo

Da jur govoren’ja rič se tamo vrati

odakle se udaljila zbog ovih kazivanja.

na saj spoviden’ja odkle se uvrati.

Holoferno je jedva na nogama stajati

Oloferne stati na noge prejedva

mogao. Jer onoliko koliko su dvojica mogli pojesti i popiti

 mogaše. Jer jati koko mogahu dva

toliko je on sam sažvakao i obuzeo ga je san.

toliko sam on zžva i obuja ga san.

Bagoa zatvarajući, pozvao je ostale da iziđu.

Vagav zatvaruć, zva inih da gredu van.

Išli su u svoj šator, teturajući

Idoše na svoj stan, sobom teturaje,

jer su naiskap popili ne samo jednu čuturicu:

jerbo ne jedan žban popiše spi(j)aje:

redom zapijevajući, izgovarali zdravicu,

redom začinjaje, zdravicu obnose,

jednu ispijali, a drugu donose.

 jednu popi(j)aje, a drugu donose.

Pošli su zaplećući nogama tamo-amo.

Pojdoše zanose tud ovud nogami.

Samo teturaju, kimajući glavama.

Sami se nadnose, kimljući glavami.

U obrazu im para i na nosu para,

U obraz jim plami a na nosu para,

a na dlakama brade odsijavala se masnoća.

i na brade prami lašćaše se ckvara.

Trbuh se izbečio nadut kao žara.

Tarbuh kako žara nadmen odstojaše.

Riječ, koju je protiskivao, jezik je pregrizao.

Rič, ku potopara, jazik prikošaše.

Razbor su izgubili, caklile su im se oči,

Sviste ne saznaše, ctakljahu jim oči,

sramotno su se ponašali i smijeh ih je spopao.

rugo njimi staše i smih se potoči.

Jer neki su udarili o ploču kada su pali,

Jer niki o ploči udri sobom pad se,

neki su se upišali, neki su se prekoravali svađajući se,

niki se pomoči, niki kara svad se,

neki da bi se pridržali, hvataju svog druga,

niki daržat rad se, druga uhitiše,

te obojica nazad na bok padnu.

ter i z drugom zad se uznak uzvarziše.

Neki su rigali, neki su se gnušali,

A niki rigniše, niki se gnušahu,

a neki su ležali, neki su na njih padali.

a niki ležiše, niki na nj padahu.

A druge su nosili, da ih stave na postelju.

A druzih nošahu, stavit jih na odar.

Pri sebi su bili koliko i mrtav magarac.

Toko se saznahu koko martav tovar.

Onaj tko se može sustegnuti od lakomosti,

Tko će imiti var ustegnuti garla,

neka pogleda ovo ljudstvo i vidi je li umrla

pogledaj ovi bar ter vi(j) je l’ umarla

tu čast i doprla opačina i zloća,

tuj čast i doparla tamnost i gardinja,

koja je učinila da vitez bude svinja.

ka je oto svarzla da je vitez svinja.

Sada pogledaj kako se linja Holofernova sila,

Sad vi(j) kako linja Olofernja sila,

kako je raščinja pohota nečista djela.

kako ju razčinja hot nečista dila.

Postelja je bila nasred odaje,

 Postilja je bila na sridu komori,

meka, čista, bijela, šarenih zastora.

mehka, čista, bila, s pisani zastori.

Na nju je pao Holoferno kada je ušao,

Na njoj se obori Oloferne unid,

zaspao je mnogo gore nego morski medvjed.

zaspa većma gori nego morski medvid.

Kada ga je Judita vidjela gdje tako spava, kaže Abri svojoj:

Speći ga tako vid Judit, Abri svojoj:

“Idi polako naprijed, stani na vrata!”

“Poj polahko naprid”, reče, “na vratih stoj!”

One dviju su tada ostale u ložnici

Ove dvi tad u toj ložnici ostale

s Holofernom, u njoj nisu zaspale.

s Olofernom, u njoj ne bihu zaspale.

Dakle Abra je stala na vrata od te staje,

Poni od tej stale na vratoh Abra sta,

jesu li se straže umirile, počela je osluhivati.

jesu l’ straže pale, oslihovati ja.

I straže i čeljad sva koja je bila okolo,

I straže i čeljad sva ka biše okoli,

bili su kao mrtvi. Svi na tom stolu

biše kako martva. Svi bo na tom stoli

jeli su kao volovi, a još više pili.

 jiše kako voli, da još veće piše.

Nije bilo nikoga tko je bdio, straže nisu postavili.

Bditi ne bi koli, straže ne činiše.

Onaj koji je na nebesima i koji sve može,

Ki (j)e nebes više i ki svaka more,

već je odlučio pomoći narodu.

 jur odlučil biše puku da pomore.

Judita je razmaknula zastore od postelje,

Judita zastore postilji razmače,

dok joj je srce udaralo, bliže se primaknula.

sartce joj kopore, bliže se primače.

Ruku s rukom spoji i k nebu je podigne,

Ruku s rukom stače i k nebu podvignu,

na koljena klekne i suze prolije.

na kolina klače i suzami rignu.

Glasa nije podignula, nego je molila u sebi:

Glasa ne izdvignu, da moli u sebi:

“Bože, daj da postignem što je volja tvoja.

“Bože, daj da stignu ča je godi tebi.

Ukaži mi milost, osokoli služebnicu svoju,

Stvori milost meni, pokrip rabu tvoju,

sav mi strah oduzmi, digni ruku moju

strah mi vas odnemi, dvigni ruku moju

da se završi stvar koju moja misao snuje,

da stvar svarši koju misal moja plodi,

da se tebe boje puci i narodi!

da se tebe boju puci ter narodi!

Sada, sada dođi, svoj grad Jeruzalem

Sada, sada hodi, tvoj grad Jerosolim

oslobodi od nevolja i sav tvoj narod, to se molim.

od nevolj slobodi i vas puk tvoj, molim.

Rasprši ohole koji se uzvisuju,

Rasap daj oholim ki se uzvišuju,

mir pošalji boljima koje se ponizuju.

pokoj pošlji boljim ki se ponižuju.

Pomozi mi da ovo što vjerujem,

Ovo ča veruju po tebi ja moći,

mogu po tebi, izvršiti kako treba.

koko potribuju, hoti mi pomoći.

Danju i noću da ti hvalu izričem,

U dne ter u noći tebi da hvalu dam,

jer se u tvoju moć da ću to izvršiti uzdam.”

jer u tvoje moći sad svaršit to uzdam.”

Kada je to rekla digla je ramena i ustala,

To rekši dviže ram i na nogah postup,

te mučeći se skinula je nož koji je visio sa stupa.

ter muče bičag snam ki višaše o stup.

Trgnula ga je, jednom rukom zgrabivši Holoferna za kosu,

 Podri ga, kičmu zdup Oloferna jednom,

a drugom rukom zamahnula, lupivši ga naglo zaklala.

a drugom rukom lup, kla skube objednom.

Judita s Holofernovom glavom u ruci

Ilustraciju kreirala učenica Gimnazije Pula Elena Kiss.

—

On zakropće, trgne se, ležeći na boku,

Hronu, strepi sobom, ležeći on uznak,

drhtnule su mu ruka i noga, sav onemoćao je

darhta ruka s nogom, vas se oslabi pak

izdahnio. Nije više bio jak. Iz grkljana mu je liptala krv.

izdaše. Ne bi jak. Garkljanom siča karv.

Tako je poginuo junak, tako sklopio oči.

Tako t’ zgibe junak, tako spusti obarv.

Ugrizao ga je maleni crv njegovim oružjem.

Zgrize ga mao čarv oružjem njegovim.

Ubila ga je ženska pobjeda, njega koji se razmetao

Ubi ga ženska sarv, ki biše prostro dim

da će sav svijet zauzeti. Koji je mislio da ni Bog

da zajme svitom svim. Ki mnjaše da ni Bog

nije moćan usprotiviti se tim njegovim vojskama.

silam njegovim tim jest protiviti mog.

Prostirao se tu jadan, bez glave, kao panj.

Prostri se tuj nebog, prez glave, kako panj.

Juditi je Bog pomogao kada ga je napala.

Juditi Bog pomog kada napade na nj.

Da joj trud ne bude uzaludan, da stvar bude vjerodostojnija,

 Da joj ni trud zamanj, da stvari viru da,

priklala ga je, stojeći pored njega i odnijela mu glavu.

prikla ga, steć uza nj i odni glavu t(j)a.

I Abri je rekla: “Evo ti, stavi ovo u bisage!”

I Abri reče: “Na, u dvanjke toj zatvor!”

Sama se popela i počela, skinula je prekrivač s postelje.

Sama se prope i sta, skide s odra nastor.

Svalila je truplo odozgo, pa po svome običaju

Odvaliv trup od zgor, pak po običaj svoj

izašli su van, kao da mole mimohod.

izidoše na dvor, kako da mole obhoj.

Nije dala nogama odmora, prošli su sav tabor,

Ne dav nogam pok(o)j, projdoše vas okol,

iako ih je oblijevao znoj, obišli su prodol.

premda jim biše znoj, obvargoše prodol.

Kao kada sokol uhvati lovinu

Kako kada sokol uhvati lovinu

vine se iznad otoka, sjedne na visinu.

zavje se više skolj, side na visinu.

Ne puštajući plijen iz kandži, koju je zgrabio,

Ne pustiv živinu iz nohat, ku je jal,

dok ne stigne do stijene gdje je savio gnijezdo.

dokla dopre stinu gdi je gnjizdo svijal.

Hitro je letio, da se najedu

Harlo ti (j)e lital, da se napitaju

ptići, jer je znao da gladni čekaju.

ptići, jerbo je znal da lačni čekaju.

Tako ne posustaju ove dvije, nisu sjele,

Tako t’ ne sustaju ove dvi, ni sidu,

dok ne ugledaju stražare na zidu.

dokla ugledaju vahtare na zidu.

Pošle su po obali jarka, i kada su bile blizu vrata,

 Pojdoše po brigu, i kad bi blizu vrat,

Judita stupi naprijed, i vikne napinjući vrat:

Judita napridu uzupi, napan vrat:

“Otvorite, otvorite grad, jer je Bog s nama!

“Otvorte, otvorte grad, jere je s nami Bog!

Otvorite, otvorite! Sada onaj koji je svemoguć

 Otvorte, otvorte! Sad oni ki (j)e svemog

narodu svomu je pomogao, pokazujući svu snagu.

puku svomu pomog, skazal je svu kripo(st).

Nečiste je u brlog bacio, nama je dao milost.”

Nečistih u barlog varže, nam da milost.”

Primili su ih hitno, stražari su pošli.

Pri(j)am jih u naglost, stražane idoše.

Tu nenadanu radost reći svećenicima.

Nenadinu radost tu popom rekoše.

I svi su se ustrčali, kada su vidjeli Juditu,

I svi se stekoše, Juditu vidiše,

svjetiljke su donijeli, jer je još noć bila.

svitil’ja snesoše, jerbo još noć biše.

Judita je stala na uzvišenje i jer su počeli žamoriti,

Judita sta više i jer staše gromor,

svi su se čudili, jer nitko nije mislio

svi bo se čudiše, ne mneći jur nitkor

da će je dočekati ono mnoštvo – rukom je dala znak,

da ju on sčeka zbor – rukom da zlamen’ja,

da ušute i da saslušaju govor o njenom djelu.

 da muče ter govor sliše nje činjen’ja.

Uši su naćulili da čuju zamuknuvši.

Uši na slišan’ja dvigoše primuknuv.

Reče: “Pokažite skrušenost klečući pred

Reče: “Humiljen’ja pridajte poniknuv

Bogom, jer on uzdiže one koji se uzdaju u njega,

Bogu, jer uzdvignuv on ki u nj ufaju,

ubije one sjekući ih koji za njega ne mare.

onih bi prikinuv kino ga ne haju.

On koji se napnuo predati nas tolikoj nesreći,

Kino toku vaju nas pridati napi,

žedan tuđe krvi, svoju pijući, zapio je.

karvi tuje žaju, svoju pivši, zapi.

Glas vaš Bogu je vapio i Bog je rukom mojoj

 Glas vaš Boga vapi i Bog rukom mojom

Holoferna noćas zgrabio svojom pravdom.”

Oloferna (s)kvapi su noć pravdom svojom.”

Tada rukom iz bisaga uzme glavu,

Tad pohvativ rukom z dvanjak ize glavu,

pokaže je pred narodom strašnu, svu krvavu,

ukaza prid pukom strašnu, svu karvavu,

odrezanu kao ovnu. “Evo glava”, reče,

 klanu kako bravu. “Evo glava”, reče,

“koja je prijetila da će uništiti svu državu.”

“kano su daržavu priti da rasteče.”

Pa kada je razmotala vrpce: “Evo”, reče, “krzna

Pak razvivši peče: “Evo”, reče, “karzan

na kojem je pijan prilegao, na kojem je okaljan krvlju

na kom pjan pričeče, na kom karvju parzan

ostao vrlo hladan, kada je od jedne žene

osta vele marzan, kad od jedne žene

smrću bio zgnječen, kada mi je Bog pomogao.

smartju bi povarzan, Bog pomogši mene.

Koji je stvar tako napravio, te je moje poštenje

Ki stvar tako rene, ki moga počten’ja

očuvao da ne uvene od ikakvih grijeha.

čuva da ne uvene s nikoga zgrišen’ja.

Dao je meni da se vratim, dao je sebi pobjedu,

Da meni vraćen’ja, da sebi dobitje,

dao je vama slobodu, dao je svima dobar život.

da vam slobojen’ja, da svim dobro žitje.

Njemu dakle slavno pjesmu zapjevajmo,

Njemu poni pitje slavno hti(j)mo peti,

te zapalimo žrtvu, a zla se oslobodimo,

tere žgati žartje, a zlobe odneti,

pravednika oslobodimo. To će biti na ponos

pravoga oteti. To će biti dike

njemu, koje je svet, i uvijek milostiv.”

njemu, ki (j)e sveti, milostiv u vike.”

Kada je narod vidio lijekove za svoje nevolje, pošto

Vidivši puk like nevolj svo(j)ih, pokol

je Bog već neprijatelje smeo i njihov tabor,

Bog jur protivnike smete i njih okol,

pognuli su glave dolje, njemu zahvalili

prignuše glavu dol, njemu zahvališe

slaveći njegovo prijestolje, a Juditu hvalili.

slaveć njegov pristol, Juditu hvališe.

Ozija je tu bio, plakao je od veselja,

Ozi(j)a tuj biše, od vesel’ja suzi,

radosno je uzdisao kada je vidio kraj tuzi.

radosno uzdiše videć konac tuzi.

Kao onaj koji je doplovio u luku još misleći

Kakono ki upuzi u porat jur mneći

i da će ga val potopiti – dok vjetar strašno puše.

da ga val pogruzi – vitar strašno dmeći.

Raduje se stojeći i na propast kojoj je pobjegao,

Raduje se steći zgibil koj ubiže,

u sebi misli, i na spas koja je stigla.

u sebi misleći, ter spasan ku stiže.

Hvalu Bogu je dizao da ga ne poklopi

Hvalu Bogu dviže da ga ne poklopi

more i ne dostigne, koje je mnoge potopilo.

more i ne stiže, ko mnozih potopi.

Tako je veseo Ozija stao među svećenike.

Tako ti meu popi vesel Ozi(j)a stav.

Ove riječi je sklopio: “”Boga svatko”, reče, “neka slavi

Su besidu sklopi: “Boga svak”, reče, “slav

svatko koji su milostivo k nama došli. I moć ženske desnice

ki milo k nam ustav. I moć ženske desne

moći svojom pojačana, neprijateljima je uzela glavara.

moćju svojom nadav, protivnim glavu sne.

Neka noću i danju uvijek bude s nama.

U noći ter u dne budi vazda s nami.

Tugu, tegobne misli uvijek  neka nam oduzme.

Pečal, misli trudne vazda nam odnami.

A ti među ženama blažena si Judita,

 A ti meu ženami blažena s’ Judita,

blažen Bog koji te zaštitio svojim ramenima.

Blažen Bog ki rami svo(j)imi te šćita.

I od zla obranio, i ruku usmjerio

I od zla zamita, i ruku upravi

na smrt, onoga čija je prijetnja sav svijet stavila u strah.

na smart, koga prita vas svit u strah stavi.

Tako te proslavio, da će ti hvale dati,

Tako te proslavi, da će t’ hvale dati,

svi koji budu živjeli na ovom svijetu.

 u svita daržavi svi ki budu stati.

Prije će se rijeka vraćati k izvoru vode,

Pri će se vraćati ka vrilu vode rik,

po moru plivati težina svih podmorskih grebena,

po moru plavati od svih težina sik,

svjetlost sunčanih zraka na istoku zalaziti,

svitlost sunčenih zrik u istok zahodit,

nego što će slavan glas tvojih hvala utihnuti.

nere će tvo(j)ih dik slavan glas ne hodit.

Tebi koja se nisi štedjela ostaviti život

Ka život ohodit nisi se šćedila,

da bi od pogibelji oslobodila ovaj narod.

za ovi slobodit puk od pogibila.

Nitko od nas takva djela ne može platiti,

Platit takaj dila nitkor nas ne more,

neka ti ih plati Božja sila, koja sve može.”

Božja t’ jih plat sila, kano svaka more.”

Kada je to rekao, svi ljudi koji su tu bili,

Toj on odgovore, ki bihu tuj ljudi,

otvorili su usta, i rekli: “Tako neka bude!”

svi usta rastvore, riše: “Tako budi!”

Dozvan dođe onamo i jadni Ahior,

Dozvan dojde tudi i Akior nebog,

sav sretan, jer mu je olakšan mučan teret.

 pače blag, kad trudi olahča mu nalog.

Reče mu Judita: “Danas izraelski Bog,

Reče mu Judit: “Bog israelski danas,

za kojeg, da nas može sačuvati,

koga, da je uzmog obarovati nas,

ti si rekao, neka znaš, mojom je rukom presjekao

ti reče, neka znaš, prikla u ruku mu

vrat, kao kakvu vlas, tom nevjerniku.

vrat, kako jedan vlas, neverniku tomu.

A da vidiš kome, evo ti glava onoga,

A da vidiš komu, ovo t’ glava onoga,

koji je u svojoj oholosti pogrdio Boga.

u oholstvu svomu ki pogardi Boga.

A rekao je da će tebe zbog toga pogubiti,

A tebe dilj toga reče da će zgubit,

kada ovaj puk bude klao i robio.”

 kad puka ovoga klat bude i rubit.”

Ahior se iznenada prenuo, kada je ugledao

Akior u subit prenu se, ugledav

glavu koja je rekla da će ga ubiti, kada ga je ovdje prognala.

glavu ka ga ubit reče, totu zagnav.

I ni trena ne čekajući, prestrašen klekne,

 I ništar ne postav, pristrašen poniknu,

kao onaj na kojega je lav iznenada riknuo.

kako na koga lav iznevarke riknu.

Kada se dignuo, kleknuo je kraj njenih nogu

Kad se dviže, kleknu polag njeje nogu

i kada se poklonio rekao je:” Blažena si kod Boga,

pokloniv se reknu: “Blažena s’ pri Bogu,

Boga svoga koji je po tebi svima iskazao mnogo milosti.

Bogu tvom ki mnogu svim po te milost da.

Njegovu će moć svemoguću hvaliti svuda

Moć njega svemogu hvaliti će svuda

po cijelom svijetu, kuda segne tvoja slava.”

Po svem svita stogu, sluti budeš kuda.